Boje mogu potpuno promeniti doživljaj enterijera. Ista nijansa ne izgleda isto u svakoj prostoriji, jer na njen izgled utiču prirodna i veštačka svetlost, veličina prostora, podovi, nameštaj i boje koje se nalaze pored nje.
U ovom vodiču objašnjavamo kako funkcioniše spektar boja, koje boje se međusobno slažu i kako da napravite skladnu paletu za stan, kuću ili poslovni prostor.
Boja je jedan od elemenata enterijera koji najbrže menja atmosferu prostorije. Može da naglasi određeni zid, poveže nameštaj sa ostatkom enterijera, vizuelno otvori prostor ili napravi izražen kontrast.
Zato boju nije najbolje birati samo prema malom uzorku iz kataloga. Nijansu treba posmatrati zajedno sa svetlom, podom, stolarijom, nameštajem i drugim bojama koje se već nalaze u prostoru.
Šta je spektar boja?
Razumevanje spektra boja vezuje se za eksperimente Isaka Njutna iz 17. veka. Propuštanjem bele svetlosti kroz prizmu pokazano je da se ona može razložiti na niz različitih boja.
U dizajnu i uređenju enterijera češće se koristi krug boja. On omogućava da lakše sagledamo odnos između primarnih, sekundarnih i tercijarnih boja i pronađemo skladne kombinacije.
Primarne, sekundarne i tercijarne boje
U tradicionalnom slikarskom modelu osnovu kruga čine crvena, žuta i plava. To su primarne boje iz kojih se mešanjem dobijaju druge nijanse.
Kombinovanjem dve primarne boje dobijaju se sekundarne:
- crvena + žuta = narandžasta,
- žuta + plava = zelena,
- plava + crvena = ljubičasta.
Između primarnih i sekundarnih boja nalaze se brojne tercijarne nijanse, kao što su crveno-narandžasta, žuto-zelena, plavo-zelena ili plavo-ljubičasta.
U praksi upravo te prelazne i prigušene nijanse omogućavaju da enterijer izgleda skladnije i sofisticiranije nego kada se koriste samo čiste, veoma zasićene boje.
Tople i hladne boje
Boje se često dele prema vizuelnom utisku koji stvaraju. Crveni, narandžasti i žuti tonovi smatraju se toplim bojama, dok plavi, zeleni i deo ljubičastih tonova pripadaju hladnijoj paleti.
Tople nijanse mogu prostoru dati prijatniji i intimniji karakter, dok hladnije nijanse često stvaraju mirniji i vizuelno otvoreniji utisak. Ipak, mnogo zavisi od intenziteta boje, osvetljenja i kombinacije sa drugim elementima enterijera.
Kako svetlost utiče na boju?
Svetlost je jedan od najvažnijih faktora pri izboru boje zida. Ista nijansa može izgledati potpuno drugačije u dve prostorije.
Prostorija koja tokom većeg dela dana nema mnogo prirodnog svetla često će delovati prijatnije sa nešto svetlijim ili toplijim tonovima. Sa druge strane, veoma svetao prostor omogućava i korišćenje hladnijih, tamnijih ili zasićenijih nijansi.
Važno je uzeti u obzir i veštačko osvetljenje. Toplije svetlo može naglasiti bež, žute i crvenkaste tonove, dok hladnije LED osvetljenje može dodatno istaći plave, sive i hladne bele nijanse.
Zato je najbolji način za konačnu odluku da se mali uzorak boje nanese direktno na zid i posmatra ujutru, tokom dana i uveče.
Može li boja vizuelno povećati prostor?
Boja ne menja stvarne dimenzije prostorije, ali može značajno promeniti način na koji ih doživljavamo.
Svetlije nijanse i manji kontrasti između zidova, plafona i poda uglavnom daju utisak otvorenijeg prostora. Tamniji tonovi stvaraju izraženiju dubinu i mogu biti veoma efektni na jednom akcentnom zidu.
I plafon ima važnu ulogu. Svetao plafon obično deluje vizuelno viši, dok tamniji plafon može učiniti prostor intimnijim i vizuelno nižim.
Kako kombinovati boje u enterijeru?
Krug boja može pomoći pri izboru palete. Ne postoji samo jedna pravilna kombinacija, ali nekoliko osnovnih pristupa može olakšati početak.
Neutralna paleta
Bela, bež, siva, krem i zemljani tonovi predstavljaju dobru osnovu za veliki broj enterijera. Neutralna pozadina omogućava da nameštaj, umetnička dela, drvo i dekorativni detalji više dođu do izražaja.
Monohromatska paleta
Monohromatski enterijer koristi više svetlijih i tamnijih nijansi iste osnovne boje. Ovakva kombinacija obično izgleda mirno i skladno.
Da prostor ne bi delovao jednolično, mogu se kombinovati različite teksture, materijali i tonovi drveta.
Analogne boje
Analogne boje nalaze se blizu jedna drugoj na krugu boja. Primer su plava i zelena ili žuta i narandžasta.
Pošto među njima nema veoma jakog kontrasta, takve kombinacije često deluju prirodno i povezano.
Komplementarne boje
Komplementarne boje nalaze se na suprotnim stranama kruga boja. Njihov spoj može dati veoma izražen kontrast.
U enterijeru je često najbolje jednu boju koristiti kao dominantnu, a drugu samo kao akcent kroz jastuke, fotelju, umetničko delo ili manju površinu zida.
Koju boju izabrati za različite prostorije?
Ne postoji obavezna boja za dnevnu sobu, spavaću sobu ili kuhinju. Mnogo više zavisi od osvetljenja, nameštaja i atmosfere koju želite da postignete.
- Dnevna soba – neutralna osnova sa jednom ili dve akcentne boje ostavlja dosta mogućnosti za kasnije promene enterijera.
- Spavaća soba – prigušene i manje zasićene nijanse često stvaraju mirniji vizuelni utisak.
- Kuhinja – boju zida treba uskladiti sa kuhinjskim elementima, radnom pločom, podom i keramikom.
- Dečja soba – jarke boje ne moraju prekrivati sve zidove. Često je efektnije koristiti ih na jednom zidu ili kroz detalje.
- Radni prostor – jednostavnija paleta i kontrolisani kontrasti mogu smanjiti vizuelnu prenatrpanost.
- Hodnik – ako nema mnogo dnevnog svetla, svetlije nijanse često predstavljaju praktično rešenje.
Akcentni zid – koliko boje je dovoljno?
Nije neophodno da cela prostorija bude obojena intenzivnom bojom da bi enterijer dobio karakter.
Jedan akcentni zid može biti dovoljan da vizuelno izdvoji TV zonu, trpezarijski deo, uzglavlje kreveta ili drugi važan element prostorije.
Na taj način može se koristiti jača boja bez opterećivanja čitavog enterijera.
Prvo pripremite zid, pa tek onda birajte završnu boju
Ni najbolja nijansa neće dati dobar rezultat ako je zid neravan, ispucao ili loše pripremljen.
Pre završnog bojenja potrebno je sanirati oštećenja, poravnati površine i pravilno pripremiti spojeve i uglove.
Kod većih adaptacija jedno od rešenja može biti i oblaganje postojećih zidova gips-kartonskim pločama ili izrada novih pregradnih zidova.
Za takve radove možete pogledati GipsLine – profesionalne gipsarske radove u Beogradu .
Ako su pre krečenja potrebni ravni zidovi, novi pregradni zidovi, obloge ili spušteni plafon, kvalitetna priprema podloge je prvi korak ka dobrom završnom rezultatu.
POGLEDAJTE GIPSLINEKako napraviti konačan izbor boje?
Počnite od elemenata koje ne planirate da menjate, kao što su pod, stolarija, kuhinjski elementi ili veliki komadi nameštaja.
Zatim izaberite glavnu nijansu zidova i tek nakon toga dodajte akcentne boje kroz manje površine, tekstil, umetnička dela i dekoraciju.
Pre konačnog krečenja testirajte nekoliko nijansi direktno na zidu. Posmatrajte ih pri dnevnom i veštačkom svetlu nekoliko dana. Boja na velikoj površini često izgleda drugačije nego na malom uzorku iz kataloga.
.JPG)
Постави коментар